„Levi tržišni anarhizam“ (Left-Wing Market Anarchism), između ostalog. Kratak pregled.

Uvod

Mutualizam (od lat. mutuus — „uzajaman“, preko franc. mutualisme) predstavlja pravac društvene misli zasnovan na principima uzajamnosti, dobrovoljne saradnje i samoupravljanja. Sam naziv potiče od ideje uzajamne koristi i usko je povezan sa biološkim pojmom mutualizma — oblika odnosa između različitih vrsta u kojem obe strane imaju korist. U društvenom smislu, ova ideja se prenosi na odnose između ljudi, zajednica i organizacija, gde se saradnja posmatra kao izvor zajedničke održivosti i razvoja.

Tokom poslednjih dvesta godina libertarna misao prošla je dug put. Počela je kritikom države, zatim polemikom sa kapitalizmom i socijalizmom, podelila se na desetine škola i pravaca i tražila odgovore na pitanja slobode, svojine i pravde. Ali u periodu postideologija fokus se sve više pomera ka pronalaženju praktičnih rešenja koja se mogu primeniti u stvarnom životu. Upravo iz toga postepeno nastaje koncept savremenog mutualizma.

Savremeni mutualizam nije zanimljiv kao istorijska teorija XIX veka, već kao pokušaj da odgovori na sasvim praktično pitanje XXI veka:

Kako slobodni ljudi mogu zajedno da stvaraju ekonomiju, kulturu i društvene institucije, a da ne moraju da biraju između državne kontrole i korporativne centralizacije?

Savremeni svet se veoma brzo menja. S jedne strane, sve više moći i resursa koncentriše se u rukama država i globalnih platformi. S druge strane, tehnologije po prvi put omogućavaju ljudima da sarađuju direktno: da razvijaju otvoreni softver, pokreću zadružne projekte, otvaraju zajedničke radionice, razmenjuju znanje i organizuju proizvodnju bez velikih korporacija.

Ideje uzajamne pomoći, saradnje, federalizma, dobrovoljne razmene, samoupravljanja, slobodnog širenja znanja i informacija nisu nestale. Češće su potisnute u libertarnom okruženju iza fasade aktivističkog performansa i izbora tema koje su trenutno popularne za društvenu refleksiju.

Danas se, pored termina „Savremeni mutualizam“ (Contemporary Mutualism), sve češće pojavljuje i pojam „Levi tržišni anarhizam“ (Left-Wing Market Anarchism). Ovi pravci se ne poklapaju u potpunosti, ali se u mnogim tačkama prepliću. Povezuje ih jedna jednostavna ideja: slobodno tržište nije isto što i savremeni kapitalizam, a dobrovoljna saradnja i slobodna razmena mogu postojati bez državnih privilegija i korporativnih monopola.

Od ideologije ka institucijama

Ako je klasični mutualizam Pjera Žozefa Prudona pokušavao da opiše model društva slobodnih proizvođača, savremeni mutualizam sve više govori ne o idealnom uređenju sveta, već o stvaranju konkretnih institucija koje zaista funkcionišu.

Zbog toga se savremeni mutualizam sve češće prepliće sa zadružnim pokretom, municipalizmom, platformskim kooperativizmom, Commons Rights, Open Source pokretom, slobodnom kulturom i distribuiranom proizvodnjom.

Kooperativizam kao ekonomija slobode

Zadruga nije samo oblik poslovanja. To je način organizovanja odnosa u kojem su ljudi istovremeno stvaraoci, vlasnici, korisnici i odgovorni za razvoj zajedničkog projekta.

Posebno su zanimljive umetničke zadruge, zanatska udruženja i zajedničke radionice, u kojima umetnici, zanatlije, dizajneri i drugi nezavisni profesionalci zajedno koriste prostor, opremu, alate, znanje i infrastrukturu.

Poljoprivredne zadruge su verovatno najrazumljiviji primer, jer je intuitivno jasno da takav oblik saradnje funkcioniše.

Umesto da svako pojedinačno kupuje skupu opremu, traži prostor i bori se za opstanak, pojavljuje se mogućnost stvaranja održivih zajednica u kojima saradnja osnažuje svakog učesnika.

Saradnja prestaje da bude kompromis i postaje način očuvanja slobode.

Municipalizam i lokalna samouprava

Još jedan važan pravac jeste municipalizam.

Njegova ideja je jednostavna: mnoga pitanja bolje se rešavaju na nivou grada, naselja ili lokalne zajednice nego na nivou države.

Upravo tu mogu nastajati:

• radionice;
• kulturni centri;
• javni prostori;
• lokalne pijace;
• obrazovne inicijative;
• energetske zadruge;
• zajedničke bašte;
• zanatske četvrti.

Ekonomija ponovo postaje deo života zajednice, a ne nešto što se odvija negde daleko.

Slobodna ekonomska delatnost

Možda je jedan od najneobičnijih problema unutar mnogih levih kulturnih i društvenih pokreta gotovo podsvesni stid od ekonomske delatnosti.

Ponekad se stiče utisak da pravi umetnik, zanatlija, istraživač ili društveni aktivista ne bi trebalo da razmišlja o novcu. Kao da prodaja sopstvenih radova, prihod od obrazovnih inicijativa ili ostvarivanje dobiti na neki način čine njegov rad manje „čistim“.

Ali bez održive ekonomije nije moguće sačuvati nezavisnost.

Vreme je da se odustane od ove lažne suprotnosti.

Prodaja sopstvenih proizvoda, organizovanje obrazovnih programa, osnivanje radionica, pružanje profesionalnih usluga, organizovanje festivala, objavljivanje knjiga, razvoj otvorenih tehnologija ili osnivanje sopstvene zadruge — sve je to prirodan deo slobodnog društvenog života.

Ekonomska delatnost nije u suprotnosti sa saradnjom.

Naprotiv, ona je čini održivom.

Ostvarivati dostojan prihod sopstvenim radom nije razlog za osećaj krivice. Naprotiv, upravo ekonomska samostalnost omogućava čoveku da sačuva stvaralačku slobodu, razvija dugoročne projekte i bude manje zavisan od grantova, države ili velikih investitora.

Umesto zaključka

Možda glavno pitanje XXI veka više nije kakvo je društvo „ispravno“. Mnogo je zanimljivije drugo pitanje: koje institucije zaista pomažu ljudima da budu slobodni?

Savremeni mutualizam predlaže da odgovor ne tražimo u borbi za vlast, već u stvaranju funkcionalnih alternativa već danas. Ne čekati neku buduću revoluciju, već graditi paralelni „Concept of Control“.